Izvor: UNS, 3. januar 2020 – Sporo dostizanje pravde u slučajevima ubistva novinara Slavka Ćuruvije i paljenja kuće Milana Jovanovića, napadi na novinare na protestima ispred Skupštine, centralizovane informacije o koroni, usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije i kontroverze u REM-u, samo su neki od događaja koji su obeležili medijsku 2020. godinu. Ali jedna zdravstvena katastrofa, koja je pogodila čitavu planetu i imala razoran uticaj na brojne grane ekonomskih delatnosti, kao da je radikalno promenila jednu profesiju – novinarsku.
Pandemija virusa korona dramatično je promenila uslove i način izveštavanja novinara u zemlji. Izmeštanje velikog broja novinara iz redakcija, izveštavanje od kuće, sastanci i konferencije preko interneta, kolegijumi koji se održavaju preko vajbera, postali su svakodnevnica za novinare.
Umesto u studiju, pretežno su se sagovornici televizijskih emisija javljali preko aplikacija. Ostaje nejasno da li će posle prestanka opasnosti od korone, redakcije u Srbiji moći da se u potpunosti vrate ranijem profesionalnom životu ili će možda vlasnici zaključiti da im je korona zapravo pokazala da mogu da vode medije sa manje ljudi i troškova.
Napad, hapšenje i zaključane informacije
Ispred Skupštine Srbije su na protestima u julu, zbog najavljenih mera vlasti zbog virusa, bili na udaru novinari i medijski radnici. Brojni fizički napadi, uništavanje oprema i ometanje rada kolega, našli su se na domaćim, ali i svetskim rang listama medijskih (ne)sloboda. Javnost se o prvom danu beogradskih demonstracija informisala preko televizije N1, a uskraćena je bila za izveštaj na javnim servisima i ostalim kanalima.
Vlada Srbije je krajem godine formirala još jednu Radnu grupu za bezbednost novinara čiji je cilj da „podigne efikasnost reagovanja u slučajevima napada na novinare“. Formiranje nove Radne grupe jedni su poklonili veri – da će rešavati napade na kolege, dok je kod kritičara izazvalo negodovanje da će ona raditi bez efekta.
Jedna od prvih odluka ove Radne grupe je obavezujuće uputstvo javnim tužiocima koje je izdala Republički javni tužilac Zagorka Dolovac da hitno postupaju u slučajevima kada je bezbednost novinara ugrožena.
Ovu medijsku godinu obeležila je i centralizacija informacija o koroni – zaključkom Vlade Srbije koji je usvojen krajem marta jedino Krizni štab mogao je da informiše o situaciji sa virusom. Usledilo je i hapšenje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić zbog članka o nedostatku zaštitne opreme za zdravstvene radnike u Kliničkom centru Vojvodine. Zaključak je povučen, a novinarka ubrzo puštena iz pritvora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su ovi postupci bili greška.
Spora pravda za zločine nad novinarima
Prvostepenu presudu za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo na Uskrs 1999. godine, Apelacioni sud je početkom septembra ukinuo i naložio da suđenje počne ispočetka.
Sudski proces u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića još uvek nije dobio epilog, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić u aprilu je rekao da će „uskoro presuda biti doneta“. Novinaru je u decembru 2018. godine izgorela kuća u Vrčinu. Bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još trojici optuženih sudi se za ovaj zločin od aprila 2019. godine.
Rijaliti REM-a
Na poslednjoj sednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) 21. decembra Olivera Zekić izabrana je za predsednicu tog tela, neposredno nakon što su je poslanici Skupštine Srbije ponovo izabrali za članicu Saveta REM-a.
Slobodan Cvejić i Višnja Aranđelović sredinom februara postali su novi članovi Saveta REM-a, ali je Cvejić nakon što je Zekićeva postala predsednica tog tela dao ostavku, jer su po njegovom mišljenju „brutalno kršeni demokratski principi“ zbog načina na koji je ona izabrana.
Ovu godinu je obeležila i odluka, posle burne rasprave, da se ne usvoji pravilnik za ograničenje emitovanja rijaliti programa prisilnog okruženja. Pre toga Savet REM-a je odlučio da se izradi nacrt ovog obavezujućeg pravilnika kako bi se rijaliti programi prikazivali od 23 sati uveče do 6 sati ujutru, ali su u međuvremenu pojedini članovi Saveta REM-a promenili mišljenje i glasali da se on ne usvoji.
Direktor RTS-a
Javni servis Radio-televizija Srbije sačekaće još 40 dana na izbor generalnog direktora. U ovoj godini raspisana su čak tri konkursa za prvog čoveka te medijske kuće, a do konačnog izbora dužnost v.d. generalnog direktora obavlja Dragan Bujošević, kojem je u maju istekao petogodišnji mandat.
Članovi Upravnog odbora RTS-a biraće između 14 kandidata, a po treći put se na konkurs prijavio Bujošević. REM je u međuvremenu upotpunio sastav UO RTS-a sa članom Šćepanom Praščevićem, dvadesetdevetogodišnjim pravnikom iz Beograda, ali nije izdao saopštenje o izboru novog člana UO RTS-a.
Strategija za medije
U decembru je stupio na snagu Akcioni plan za primenu Medijske strategije od 2020. do 2025. godine, čiji je cilj unapređenje sistema javnog informisanja koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište i osnaženu novinarsku profesiju.
Jedna od mera Akcionog plana je i unapređenje sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Plan je i da se propiše obavezujući kriterijum poštovanja Kodeksa novinara Srbije za dobijanje novca za projekte, ali i da štampani i onlajn mediji koji konkurišu prihvate nadležnosti Saveta za štampu.
Za prvih devet meseci ove godine za medijske projekte je, inače, izdvojeno 1,7 milijardi dinara. U prvoj polovini godine izdavačima listova „Alo“, „Kurir“, „Srpski telegraf“ i „Informer“ na konkursima je dodeljeno oko 220 hiljada evra iako je u tekstovima ovih medija u drugoj polovini prošle godine, prema monitoringu Saveta za štampu, zabeleženo 3.900 prekršaja Kodeksa novinara Srbije.
Tanjug i Politika
Akcionim planom predviđen je i potpuni izlazak države iz vlasništva Politike AD do četvrtog kvartala 2021. godine. Prvi kvartal godine rok je za okončanje privatizacije novinske agencije Tanjug, kao i podnošenje prijave za brisanje agencije iz registra privrednih društava, odnosno medija.
U međuvremenu, firma „Tačno“ iz Beograda stekla je pravo da za 628.000 evra u narednih deset godina koristi imovinska prava novinske agencije Tanjug. Ova firma je u vlasništvu Radio-televizije Pančevo Radoice Milosavljevića i firme „Minacord media“ čiji su zastupnici Željko Joksimović i Manja Grčić. Slučajno ili ne, firma koja je kupila imovinska prava Tanjuga ima naziv kao i glavni slogan te novinske agencije – Tanjug. Tačno.
Akcionim planom predviđena je i privatizacija Politike AD. Novi generalni direktor Politike AD u avgustu je postao Zoran Mošorinski, koji je izrazio nadu da će Politika ostati državna. List „Politika“, inače, dobio je krajem septembra novog v.d. glavnog i odgovornog urednika Marka Albunovića, koji je do tada bio zamenik glavnog i odgovornog urednika tog lista. Pre njega je vršilac dužnosti glavnog urednika najstarijeg lista na Balkanu više od četiri godine bio Žarko Rakić.
Svetski medijski potresi
Kraj godine je obeležio događaj koji će svakako ostati zabeležen u savremenoj medijskoj istoriji – sve nacionalne TV mreže odlučile su da prekinu obraćanje američkog predsednika Donalda Trampa, koji je dovodio u pitanje regularnost američkih izbora, jer su zaključile da ne govori istinu.
Tokom kampanje ubedljiva većina američkih medija se nije previše trudila da pokaže objektivnost i vodila otvorenu kampanju protiv odlazećeg predsednika. Zato i za 2021. godinu ostaje veliko pitanje – da li će se „Trampov medijski virus“, kada su veliki, demokratski mediji odlučili da najotvorenije agituju za jednog od kandidata, preliti i na ostatak sveta i da li će takvo novinarstvo postati novinarstvo budućnosti.
http://www.uns.org.rs/desk/UNS-news/109415/medijska-2020-godina.html